Etaloniranje merila

Šta je etaloniranje ?

img_4Etaloniranje je skup postupaka kojima se, pod određenim uslovima, uspostavlja odnos između vrednosti veličina, sa njihovim mernim nesigurnostima, koje ostvaruju etaloni, i odgovarajućih pokazivanja, sa pridruženim mernim nesigurnostima, koje daje rezultat merenja;

Etaloniranje se radi opremom koja je takođe etalonirana u akreditovanim laboratorijama, čime se obezbeđuje lanac sledivosti do međunarodnih primarnih etaloma.

Nakon etaloniranja se izdaje uverenje o etaloniranju, koje pored ostalog sadrži:grešku merenja sa pridruženom mernom nesigurnosti koja je izražena u skladu sa :EA-4-02 Expression of the Uncertainty of Measurement in Calibration

Za etaloniranje vaga ELAB je akreditovala međunarodnu metodu Euramet Calibration Guide No.18 Version 4.0 (11-2015) sa sledećim osnovnim elementima:
  • primene ispitnih tereta na vagu pod određenim uslovima

  • određivanja greške ili promene pokazivanja i

  • procene merne nesigurnosti koju treba pripisati rezultatima.

Područje etaloniranja

Ako korisnik ne zahteva drugačije, etaloniranje se proteže na celo područje vaganja , od nule do najveće merne sposobnosti Max. Korisnik može specificirati određeni deo područja vaganja ograničen najmanjim teretom Min' i najvećim teretom Max' koji treba vagati, ili pojedinačnim nazivnim teretima za koje se zahteva etaloniranje.
Za vage s više mernih područja korisnik treba utvrditi koje područje (koja područja) treba etalonirati. Prethodni se član primenjuje na svako područje posebno.

Mesto etaloniranja

Etaloniranje se normalno sprovodi na mestu gde se vaga upotrebljava.
Ako se vaga nakon etaloniranja premesti na drugo mesto, moguća će delovanja zbog:

  • razlike u mesnom ubrzanju sile teže

  • promene uslova okoline

  • mehaničkih i toplotnih uslova tokom prevoza

verovatno promeniti merne karakteristike vage te mogu etaloniranje učiniti nevaljanim. Prema tome premeštanje vage nakon etaloniranja treba izbegavati, osim ako nije jasno dokazana neosetljivost posebne vage ili tipa vage na ta delovanja. Kad to nije dokazano, potvrda o etaloniranju ne sme se prihvatiti kao dokaz sledivosti.

Preduslovi, pripreme

Etaloniranje se može raditi samo:

  • ako se vaga može lako identifikovati

  • ako ni na jednu funkciju vage ne utiču delovanja onečišćenja ili oštećenja i ako funkcije koje su bitne za etaloniranje rade kako je predviđeno

  • ako je prikaz vrednosti vaganja jednoznačan, a pokazivanja, kad su data, lako čitljiva

  • ako su normalni uslovi upotrebe (struja vazduha, vibracija, stabilnost mesta vaganja itd.) prikladni za vagu koja se etalonira

  • ako se vaga pre etaloniranja odgovarajuće vreme nalazi pod naponom, npr. u vremenu specificiranom za zagrevanje vage ili kako je odredeo korisnik

  • ako je vaga postavljena, po potrebi, u vodoravni položaj

  • ako je barem jednom vaga proverena odgovarajućim opterećenjem do najvećeg ispitnog tereta, preporučuje se ponovljeno opterećenje.

Vage za koje je predviđeno redovno kalibrisanje pre upotrebe treba da se pre etaloniranja kalibrišu, osim ako nije drugačije dogovoreno s korisnikom. Kalibrisanje treba raditi sredstvima koja korisnik normalno primenjuje te primenjivati uputstva proizvođača kad su dostupna.
Ako je to bitno za rezultate etaloniranja, treba dati napomenu o statusu nameštanja programske podrške koju menjaju korisnici.
Vage opremljene uređajem za podešavanje nule ili uređajem za praćenje nule trebaju se etalonirati tim uređajem u radu ili kad je isključen, kako je odredeo korisnik.
Za terensko etaloniranje od korisnika se vage zahteva da osigura da tokom etaloniranja prevladavaju normalni uslovi upotrebe. Na taj će način delovanja smetnji kao što su vazdušne struje, vibracije ili nagibi merne platforme biti što je moguće više svojstvena mernim vrednostima, te će prema tome biti uključeni u određenu mernu nesigurnost.

Kome treba etaloniranje ?

img_5Etaloniranje je neophodno svim akreditovanim laboratorijama za ispitivanje i etaloniranje po standardu ISO 17025

Etaloniranje je potrebno svim laboratorija koje su uvele ili nameravaju da uvedu neki od ISO standarda.

Etaloniranje je potrebno svim laboratorija koje žele da imaju proverene podatke o grešci i mernoj nesigurnosti koju njihovi instrumenti prave.

 

Koliko često raditi etaloniranje ?

img_6Interval između dva etaloniranja se određuje u skladu sa OIML preporukom OIML Guidelines for the determination of calibration intervals of measuring instruments.

Najvažniji faktori koji utiču na ovaj interval su:

  • Deklarisana ili zahtevana merna nesigurnost ispitivanja.

  • Rizik da merni instrument tokom upotrebe dostigne maksimalnu dozvoljenu grešku merenja.

  • Cena koštanja ispravljanja mernih rezultata kada se utvrdi da je instrument tokom dugog vremenskog perioda pravio greške.

  • Vrsta instrumenta.

  • Tendencija u habanju i grešenju instrumenta.

  • Preporuka proizvođača instrumenta.

  • Obim i ozbiljnost korišćenja instrumenta.

  • Uslovi okolne sredine (klimatski uslovi, vibracije, jonizujuće zračenje itd ).

  • Tendencija podataka iz predhodnih etaloniranja.

  • Istorija servisiranja i održavanja instrumenta.

  • Učestalost unakrsne provere prema drugim instrumentima ili referentnim materijalima.

  • Učestanost i kvalitet međuprovera.

  • Rizik i uređenost transporta.

  • Osposobljenost i uvežbanost osoblja.